Home Višekriterijumsko Odlučivanje
VIŠEKRITERIJUMSKA ANALIZA I ODLUČIVANJE PDF Štampa El. pošta
Odlučivanje je proces koji se neprekidno odvija svuda i od strane svih. Deo je svakodnevice ljudi: donose se odluke o jelovniku današnjeg ručka, o kupovini igračake, mestu za letovanje, izboru dečjeg vrtića, o kupovini kuće i automobila, izboru škole ili fakulteta. Donosi se i odluka o stupanju u brak.

Sa druge strane i predstavnici zajednice (organi vlasti) donose odluke koje se tiču, ne samo donosioca odluke – već cele zajednice: odluke o izgradnji škola i puteva, pošumljavanju, otvaranju rudnika ili izgradnji fabrike, obnavljanju religijskih hramova, održavanju festivala narodnog stvaralaštva, komasaciji zemljišta.

Sudije donose odluke u sudskim sporovima, o krivicama i nevinosti, lekari odličuju da izvrše operaciju ili odustanu od nje, gennerali i političari da započnu rat iliVisekriterijumska analiza odlucivanja - Agencija Olimpija, Uzice odbrambene pripreme. Arhitekte, urbanisti i prostorni planeri donose odluke i rešenja da sagrade nove ulice, trgove, promene izgled gradova i parkova.

U biznisu mendžeri donose odluke o cenama svojih proizvoda, kombinaciji raspoloživih resursa, izboru radnika za određene poslove i/ili nagrađivanje i stumulaciji. Razmatraju gde da sagrade nove pogone ili otvore predstavništa i prodavnice. Takođe razmatraju i odlučuju koji razvojni projekat da finansiraju ili kako da sačine najbolji portfolio akcija i obveznica. 
Svi - pojedinci, političari, stručnjaci, poslovni ljudi, svakodnevno razmatraju i donose male i velike odluke – odluke koje se tiču pojedinaca, porodica, poslovnih sistema ili društvenih zajednica – regiona, država, pa i sveta u celini. Za največi broj slučajeva odnosno problema koji se rešavaju postoji više rešenja. Ali koje rešenje izabrati, kakvu odluku doneti? 
Zapaženo je, već od strane antičkih mislilaca, da na mnoge odluke utiče više stvari t.j. faktora. Onaj koji razmatra i donosi odluku uzima u obzir više aspekata problema koji rešava: neki razlozi govore u korist donošenja odluke (rešenja) na jedan način, ali drugi razlozi doprinose da se ovo rešenje presipita, pa česti i izmeni. Evo nekoliko primera.

 

Opštinska uprava zapošljava na određeno administrativno mesto službenika. Po kriterijumu školskog uspeha moguće je najčešće doneti nedvosmislenu odluku, ali se često uzima u obzir i prethodno radno iskustvo budueg administrativca, veština i sposobnost rada sa strankama, socijalna situacija u njegovoj porodici, potreba konfesionalne i/ili nacionalne zastupljenosti i slično. Svi ovi, a možda i drugi, kriterijumi mogu da uđu u računicu kod donošenja odluke. 

Slično je i sa odlukom o izboru prilikom kupovine vikendice. Evo nekih od najočiglednijih kriterijuma: mesto (planina, banja, reka, jezero, more), udaljenost od mesta stanovanja, veličina prostora vikendice i placa, cena, klima i lepota destinacije. Slično je i sa izborom kod kupovine automobila: cena, potrošnja goriva, konfor, marka i pouzdanost su faktori koji svi zajedno utiču na kupca koji će auto izabrati. 

Ali ovo nije sve: obično se vikendica ili automobil ne kupuju za lične, samostalne potrebe pojedinca. Češće se tu radi o ulagajnima za porodice. Ali šta ako članovi porodice imaju različit odnos prema svakom od navedenih kriterijuma, odnosno imaju različite preferencije!? Dakle imamo multidimenzionalan problem: na određeni izbor ili odluku svakog pojedinca utiče više kriteriuma ili faktora. Svakom od tih faktora pojedinac – donosilac odluke daje različitu vrednost, odnosno nisu svi kriterijumoi iste važnosti za njega. Sa druge strane, donosilac odluke mora i da izmeri vrednost svih kriterijuma!!! Vratimo se primeru sa vikendicom: egzaktan je podatak o udaljenosti potencijalnih lokacija (vikendice) od mesta stanovanja kupca, i izražava se u kilometrima. Sa druge strane, kriterijum – lepota destinacije – je kvalitativne, opisne prirode, i može se samo opisati: prelepo, divno, uzbudljivo, tiho, mirno, skrovito, moderno, atraktivno ili slično. Kod ovog kriteriuma kupac izražava tj vrednuje svoj lični odnos prema ovom faktoru (lepoti destinacije) i na nek način ga vrednuje shodno svojim sklonostima i potrebama. 
Ali nije nevažno šta ostali npr. članovi porodice misle o ovom izboru. Oni mogu imati, i obično imaju, različito viđenje po bar nekim pitanjima. Za njih su važni drugi kriterijumi, ili isti kriterijumi imaju za njih drugačiji, veči ili manji značaj. Ovo se odnosi i na vrednovanje samih kriterijuma po mogućim rešenjima (alternativama): ono što nekom odgovara (npr. planina) - drugom članu može biti mana.  

Pošto donose zajedničku odluku (grupno odlučivanje) postavlja se pitanje da li svi učesnici odlučivanja imaju isto pravo – da li je odlučivanje demokratsko, ili je potrebno uvesti određen ograničenja odnosno pravila. Na primer: glavni finansijer (npr: pater familias) se više pita od dece, i slično!? 
U gornjuim redovima je izneta suština problema odlučivanja kada na odluku utiče više kriterijuma, a i kad imamo više učesnika – donosilaca odluike (grupno višekriterijumsko odlučivanje). 

Dati primer problema višekriterijumskog odlučivanja je ilustrativan, mada je to samo jedna, relativno laka, i bez značajnijih posledica, porodična odluka, koja se tiče samo njenih članova. 

Odličivanjenje na društvenom i poslovnom nivou je uglavnom tog (višekriterijumskog, a čestog i kolektivnog) tipa: mnogi faktori se uziamju u obzir, a više interesnih grupa učestvuje u procesu odlučivanja. Najčešće su ti faktori i međusobno suprostavljeni, u konfliktu su. Deponiju je bolje izgraditi što dalje od grada (kriterium blizine), ali je tada cena odvoza smeđa velika (kriterijum cene koštanja usluge). Najćešće su tu suprostavljeni i direktni interesi: niko ne želi da mu deponija smeća bude blizu!! Sa druge strane svi očekuju da neko drugi plati povećanu cenu transporta i smeštaja na nenastanjene lokacije!! A tamo, sa druge strane, mogu da budu izvori čiste, pijaće vode, kao dragocen resurs ili/i kupališta, kao potencijalni resurs turističke privrede.  

Kako pomiriti sve ove kriterijume, različite preferencije i suprostavljene interese? Da li postoji najbolje rešenje ili tačnije jedno najbolje rešenje? Očigledno je, međutim, da svaki učesnik u odlučivanju ima svoje najbolje rešenje!! Ono što je moguće, dakle, u ovakvim situacijama, je da se donose najbolje kompromisno rešenje!! 
Da bi to bilo najbolje (kompromisno) rešenje – i u traganju za njim, u poslednih pet-šest decenija su razvijene metode podrške odlučivanju ovog tipa, takozvane metode višekriterijumskog odlučivanja (engl.skr. MCDA i MCDM). Za ove svrhe razvijene su brojne metode, koje su razvijane u akademskim krigovima, ali i primenjivane u praksi. 

Neke od najpoznatijih metoda za podršku višekriterijumskom odlučivanju su:

PROMETHEE I i II metoda, PROMETHEE DSS, ELECTRE, AHP/ANP, (metoda analitičkih hijerarhijskih procesa) i slične. 

Metod višekriterijumskog odlučivanja (srb.skr. VKO) je posebno korisno koristiti u sledećim situacijama:

- kada se donosi odluka o izboru između dve ili više mogućih, alternativnih rešenja;

- kada se odluka odnosno izbor mora sprovesti na osnovu celovite analize problema, uzimajućii u obzir dva ili više kriterijuma;

- kada je poželjno učešće u odlučivanju svih zainteresovanih strana (transparentnost);

- kada se želi ravnoteža očiglednih suprotnosti između ekonomskih, društvenih i drugih interesa (npr. ekoloških) radi zadovoljena dugoročnih ciljeva;

- kada se teži najboljem kompromisnom rešenju;

- kada se želi da se analizom osetljivosti analiziraju rešenja koja proističu iz preferiranja različitih zainteresovanih i/ili grupa;

Primena bilo koje od metoda višekriterijumskog odlučivanja se sprovodi u nekoliko manje - više istih faza:

- identifikuju se sva moguća rešenja za razmatrani problem tj. alternative;

- analiziraju se sve strane problema i ispituju faktori koji su bitni za donošenje odluke, i natj način se dolazi do liste kriterijuma za odlučivanje;

- svakom kriterijumu se dodaje pripadajuća težinska vrednost, na osnovu stručne procene i procene ostalih učesnika odlučivanja, zbog čega je poželjno uključiti što širi krug stručnjaka i svih drugih zainteresovanih strana;

- utvrđuje se vrednost svakog kriterijuma za svako alternativno rešenje, i tako se popunjava takozvana tabela vrednosti;

- vrši se obračun primenom neke od metoda, najčešće uz programsku podršku;

- na ovaj način dobija poredak alteranativa (rangiranje).

Rešenje dobijeno nekom od metoda višekriterijumskog odlučivanja ne treba shvatiti kao idealno tj. najbolje (jedino) rešenje. Napred je već rečeno da je ovo kompromisno rešenje. Sama metodologija donosiocima odluke pomaže u celovitom shvatanju problema, i u skladu s tim, donošenju kvalitetnog i sprovodljivog rešenja. Ovakvim metodološkim postupkom se sprečava nepotrebno suprotstavljanje stavova javnosti, interesnih grupa i donosioca odluke, i tako postiže često nužni konsenzus. 

Agencija „Olimpija“ je ovladala navedenim metodama i tehnikama višekriterijumskog odlučivanja i sprovodi ih u praksi. Spremana je da pruži podršku donosiocima odluka kada treba savladati ovakve, često teške, probleme i doneti najbolje kompromisne odluke. „Olimpija“ je posebno osposobljena da pruži podršku grupnom (kolektivnom) odlučivnju. Pri tome se koristi tradicionalna ekspertska DELPHI metoda, u cilju utvrđivanja realnih parametara za formiranje polazne tabele vrednosti odnosno vrednovanja. 
Agencija „Olimpija“ je spremna da samostalno realizuje i/ili učestvuje u prokjektima podrške odlučivanju :

- organima i institucijama lokalnih, regionalnih i državnih organa - kada donose odluke o izboru lokacija infrastruktirnih objekata: mostova, tunela, trasa deonica saobraćajnica, izgradnji energetskih objekata, i uopšte objekata od javnog značaja (pijaca, trgova, sportskih centara, objekata visokogradnje i slično), u javnim nabavkama i drugo;
 
- privrednim subjektima  - kada donose odluke o lokaciji za proizvodne odnosno poslovne objekte, analizi i opredeljenju za jednu od alternativnih tehnologija, kupovini voznog parka, odabiru kandidata za zapošljavanje odnosno posebne nagrade za postugnute rezutate, planiranje sredstava odnosno kanala za promotivne marketinške aktivnosti (reklamu i propragandu);
 
- komorama i poslovnim asocijacijama – kod izrade strategija razvoja, rangiranja odnosno izbora najboljih privrednika i/ili privrednih subjekata;
 
- fizičkim licima i porodicama (domaćinstvima) – kod investicija u kapitalna dobra (kupovine nekretnina, automobila i sličnih ulaganja).
 
Agencija „Olimpija“  za rešavanje svakog konkretnog problema formira projektni tim sastavljen od stručnjaka, poznavalaca predmetne matrije. Na ovaj način obezbeđuje se kompetentnost u analitikom procesu i validnost korišćenih parametara. Takov pristup daje najboje (kompromismo) rešenje složenih problema, koje na optimalan način uvažava sve identifikovane kriterujume i iskazane preferencije donosilaca odluke.
 

Anketa

Uslovi za start-up kredite kod Fonda za razvoj u 2016. godini su:
 

Ko je Online

Imamo 47 gostiju na mreži

Partneri

Baner