Energetski objekti predstavljaju specifičnu kategoriju imovine čija procena zahteva istovremeno razumevanje građevinskih, tehnoloških, energetskih i ekonomskih karakteristika postrojenja.

Pored procena drugih energetskih kompleksa, kao što su male hidroelektrane i solarne elektrane, u okviru naših usluga vršimo i procenu vrednosti bioenergetskih postrojenja, sa posebnim akcentom na biogasne elektrane.

Biogasna elektrana je složen tehnološko-energetski sistem u kojem se organska biomasa procesom anaerobne digestije pretvara u biogas. Dobijeni biogas se zatim koristi kao energent, najčešće u kogeneracionim jedinicama, gde se istovremeno proizvode električna i toplotna energija.

Šta je predmet procene biogasne elektrane?

Procena ovakvog postrojenja obuhvata više međusobno povezanih funkcionalnih celina, među kojima su:

• objekti za prijem i skladištenje sirovine;
• sistemi za pripremu, transport i doziranje biomase;
• primarni i sekundarni fermentori – digestori;
• rezervoari i sistemi za skladištenje biogasa;
• oprema za kondicioniranje i prečišćavanje biogasa;
• kogeneracioni agregati – CHP jedinice;
• gasni motori i električni generatori;
• sistem za korišćenje proizvedene toplotne energije;
• elektroenergetsko i transformatorsko postrojenje;
• sistemi za prihvat, separaciju i skladištenje digestata;
• automatika, PLC/SCADA sistemi i druga pomoćna oprema;
• pripadajući građevinski objekti, saobraćajnice, platoi i infrastruktura.

Posebna karakteristika biogasne elektrane jeste velika tehnološka povezanost svih ovih elemenata. Zato vrednost postrojenja nije samo zbir vrednosti pojedinačnih objekata i mašina, već zavisi i od njihove funkcionalne usklađenosti i sposobnosti čitavog sistema da stabilno proizvodi energiju.

Šta posebno utiče na vrednost?

Kod procene biogasnih elektrana analiziraju se, između ostalog:

• instalisana električna i toplotna snaga postrojenja;
• projektovani i stvarni kapacitet proizvodnje biogasa;
• vrsta i raspoloživost ulaznih sirovina;
• zapremina i tehničko stanje digestora;
• proizvođač, model i snaga CHP agregata;
• broj radnih sati gasnih motora;
• servisna istorija i izvršeni generalni remonti;
• starost i tehničko stanje procesne opreme;
• stanje gasnih membrana, pumpi, mešalica i sistema za doziranje;
• sopstvena potrošnja električne i toplotne energije;
• mogućnost komercijalnog korišćenja proizvedene toplote;
• način korišćenja i tržišni potencijal digestata;
• uslovi priključenja i plasmana električne energije.

Kod pojedinih komponenti kalendarska starost nije dovoljna za ocenu njihove istrošenosti. Na primer, kod gasnih motora često su mnogo značajniji ukupan broj radnih sati, broj sati od poslednjeg generalnog remonta i kvalitet održavanja.