Procena vrednosti malog privrednog društva često je potrebna kada se firma prodaje, kada jedan od vlasnika izlazi iz društva, kod nasleđivanja, podele imovine, rešavanja odnosa između suvlasnika ili jednostavno kada vlasnici žele da znaju koliko njihova firma realno vredi.
Kod malih društava sa ograničenom odgovornošću procena je često složenija nego što se na prvi pogled čini
Firma može posedovati vredne nepokretnosti, mašine, zalihe i značajna novčana sredstva, a istovremeno ostvarivati relativno malu dobit. Moguća je i obrnuta situacija – firma nema veliku materijalnu imovinu, ali ostvaruje stabilne prihode i visoku profitabilnost.
Zbog toga se vrednost privrednog društva ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu jednog podatka iz bilansa.
Šta se zapravo procenjuje?
Kod procene vrednosti kapitala privrednog društva predmet procene je ekonomska vrednost vlasničkog kapitala, odnosno vrednost koja pripada vlasnicima društva nakon sagledavanja njegove imovine, obaveza, poslovanja i sposobnosti stvaranja budućih prinosa.
Kada govorimo o proceni 100% kapitala DOO, procenjujemo vrednost firme kao celine sa stanovišta njenih vlasnika.
Tek nakon toga može se analizirati koliko vredi određeni pojedinačni vlasnički udeo – na primer 50%, 33% ili 20%.
Knjigovodstvena vrednost nije isto što i tržišna vrednost
Jedna od najčešćih grešaka jeste poistovećivanje kapitala iz bilansa stanja sa tržišnom vrednošću firme.
Knjigovodstvene vrednosti imovine često znatno odstupaju od tržišnih.
Na primer, poslovna zgrada kupljena pre dvadeset godina može se u knjigama voditi po relativno niskoj vrednosti, dok njena današnja tržišna vrednost može biti višestruko veća.
Sa druge strane, određena potraživanja ili zalihe mogu u poslovnim knjigama biti iskazane u punoj vrednosti, iako deo njih možda nije moguće naplatiti ili prodati.
Zbog toga procena podrazumeva odgovarajuće korekcije knjigovodstvenih vrednosti.
Tri osnovna pristupa proceni
Kod procene malog DOO najčešće se razmatraju tri pristupa:
Nijedan od njih nije automatski „najbolji“. Izbor zavisi od delatnosti firme, strukture njene imovine, profitabilnosti, rizika i svrhe procene.
Neto imovinska vrednost
Imovinski pristup polazi od tržišne vrednosti imovine društva umanjene za njegove obaveze.
Analiziraju se, između ostalog:
Ako firma, na primer, poseduje nepokretnosti tržišne vrednosti 300.000 evra, opremu vrednu 120.000 evra, zalihe i potraživanja od 100.000 evra i 80.000 evra gotovine, dok ukupne obaveze iznose 20.000 evra, njena neto imovinska vrednost može biti značajna čak i ako firma ostvaruje relativno malu godišnju dobit.
Ovaj pristup je posebno važan kod društava koja su tokom godina akumulirala znatnu imovinu.
Takve firme se ponekad mogu opisati kao asset-rich, earnings-light – bogate imovinom, ali sa relativno skromnom profitabilnošću.
Prinosni pristup – koliko firma može da zaradi?
Drugi način posmatranja firme jeste pitanje:
Koliko budućih prinosa ova firma može da ostvari za svoje vlasnike?
Najpoznatija metoda u okviru prinosnog pristupa jeste metoda diskontovanih novčanih tokova – DNT, odnosno DCF.
Kod nje se procenjuju budući novčani tokovi koje firma može da ostvari, a zatim se njihov iznos svodi na sadašnju vrednost primenom odgovarajuće diskontne stope.
Diskontna stopa odražava rizik poslovanja.
Što je firma rizičnija, zahtevana stopa prinosa je viša, a sadašnja vrednost budućih novčanih tokova niža.
Zašto je normalizacija poslovanja važna?
Kod malih privatnih firmi istorijski rezultat poslovanja često ne pokazuje u potpunosti realnu ekonomsku sposobnost društva.
Zbog toga je potrebno izvršiti normalizaciju prihoda i rashoda.
Na primer, vlasnik može sebi isplaćivati zaradu koja je znatno viša ili niža od tržišne naknade za posao koji obavlja.
Firma može imati jednokratne prihode ili rashode.
Može koristiti nekretninu vlasnika bez tržišne zakupnine, ili obrnuto – firma može posedovati imovinu koju daje vlasniku na korišćenje bez odgovarajuće naknade.
Takve stavke treba analizirati i, kada je opravdano, korigovati.
Cilj je da se utvrdi normalizovana dobit, odnosno nivo poslovnog rezultata koji se može očekivati u uobičajenim uslovima poslovanja.
Kod malih društava često se posmatra normalizovana EBITDA kao jedan od osnovnih pokazatelja operativne profitabilnosti.
Tržišni pristup i multiplikatori
Treći pristup zasniva se na poređenju sa drugim firmama ili transakcijama.
U praksi se često koriste pokazatelji kao što su:
EV/EBITDA,
EV/prihod,
ili drugi odgovarajući multiplikatori.
Ako se, na primer, slične firme prodaju po vrednosti koja odgovara četiri puta njihovoj normalizovanoj EBITDA, taj podatak može poslužiti kao orijentir pri proceni.
Međutim, kod malih privatnih firmi postoji značajan problem – često je veoma teško pronaći dovoljno pouzdane i zaista uporedive transakcije.
Zato se multiplikatori najčešće koriste kao dodatna kontrola rezultata dobijenih drugim metodama.
Posebno pitanje – višak gotovine i neoperativna imovina
Kod malih porodičnih firmi često postoji imovina koja nije neophodna za obavljanje osnovne delatnosti.
To mogu biti:
Ovu imovinu treba posebno analizirati.
Ako se vrednost operativnog poslovanja utvrđuje metodom DNT, neoperativna imovina ne treba da se izgubi u obračunu.
Najčešće se najpre procenjuje vrednost operativnog poslovanja, a zatim se dodaje vrednost neoperativne imovine i viška novčanih sredstava, uz odgovarajuće korekcije za obaveze.
Ovo je veoma važno kod malih firmi koje su tokom dugog perioda poslovanja akumulirale nekretnine ili novac koji nije potreban za svakodnevno poslovanje.
Da li je moguće kombinovati više metoda?
Da.
U praksi se često događa da različiti pristupi daju značajno različite rezultate.
Na primer:
To ne znači da je neka od metoda automatski pogrešna.
One jednostavno posmatraju firmu iz različitih uglova.
Kod društva koje raspolaže značajnom imovinom, ali ostvaruje relativno nisku profitabilnost, može biti opravdano dati veći značaj imovinskom pristupu.
Kod firme koja nema značajnu materijalnu imovinu, ali ostvaruje stabilne i visoke prinose, veći značaj može imati prinosni pristup.
Zato procenitelj mora da analizira poslovni model i objasni zašto je određenom pristupu dao veći ili manji značaj.
Likvidaciona vrednost nije isto što i neto imovinska vrednost
Važno je razlikovati neto imovinsku i likvidacionu vrednost.
Kod neto imovinske vrednosti imovina se, po pravilu, sagledava na osnovu njene tržišne vrednosti u redovnim uslovima.
Kod likvidacione vrednosti polazi se od pretpostavke prodaje imovine u ograničenom vremenu ili u uslovima prestanka poslovanja, pa se na pojedine kategorije imovine mogu primeniti odgovarajući diskonti.
Zbog toga je likvidaciona vrednost često niža od neto imovinske vrednosti.
Ona može biti važan kontrolni pokazatelj, ali nije isto što i procena tržišne vrednosti uspešnog i aktivnog privrednog društva koje nastavlja poslovanje.
Specifičnosti malih i porodičnih firmi
Procena malog DOO razlikuje se od procene velikog sistema.
Kod malih firmi poslovanje često zavisi od jedne ili nekoliko osoba.
Vlasnik može istovremeno biti direktor, glavni komercijalista, tehnički rukovodilac i osoba koja održava ključne odnose sa kupcima.
Zbog toga treba analizirati:
Firma koja danas ostvaruje dobru dobit može biti manje vredna ako njen opstanak zavisi gotovo isključivo od jedne osobe.
Sa druge strane, malo društvo sa dugom istorijom poslovanja, stabilnom bazom kupaca, dobrom imovinom i uhodanim procesima može imati značajnu tržišnu vrednost.
Procena nije samo matematički obračun
Procena vrednosti firme nije puko sabiranje imovine niti jednostavno množenje dobiti određenim koeficijentom.
Pouzdana procena zahteva istovremeno sagledavanje:
Zbog toga se konačna vrednost utvrđuje tek nakon analize svih relevantnih okolnosti.
Od vrednosti firme do vrednosti pojedinačnog udela
Procena vrednosti 100% kapitala predstavlja osnovu za sledeći korak – procenu vrednosti konkretnog vlasničkog udela.
Ako je, na primer, vrednost celog kapitala procenjena na 600.000 evra, udeo od 50% ima početnu proporcionalnu – pro rata vrednost od 300.000 evra.
Međutim, to još ne mora da znači da je njegova tržišna vrednost upravo 300.000 evra.
Na vrednost pojedinačnog udela mogu uticati pravo kontrole, mogućnost donošenja odluka, utrživost udela, struktura vlasništva i identitet potencijalnog kupca.
Zato je pitanje koliko vredi udeo od 50%, 33%, 20% ili drugi vlasnički udeo posebna tema procene.
O tome će biti više reči u narednom tekstu.
Procena vrednosti kapitala privrednih društava
Procena vrednosti malog DOO može biti potrebna za potrebe prodaje firme, prenosa vlasništva, nasleđivanja, podele imovine, izlaska jednog od članova društva, sudskih postupaka ili drugih poslovnih odluka.
Agencija Olimpija vrši procene vrednosti kapitala privrednih društava i pojedinačnih vlasničkih udela, uz analizu imovine, poslovnih rezultata, budućih prinosa i specifičnih rizika konkretnog društva.
Cilj procene je da vlasnicima, naslednicima i drugim zainteresovanim stranama pruži argumentovanu stručnu osnovu za donošenje poslovnih i imovinskih odluka.
Imate li pitanje ili zahtev? Pozovite nas ili nam pišite.
Pozovite nas +381 (0)31 500 300
