U preduzećima se ažurno vodi evidencija o svim poslovnim procesima i tokovima, imovini i obavezama. Međutim, u periodu iza nas, u nestabilnim tržišnim uslovima i inflaciji, imovina i izvori finansiranja preduzeća nerealno su vrednovani primenom propisanih obračunskih postupaka (amortizacije i revalorizacije), koji nisu najbolji reprezent realnih tržišnih i ekonomskih kretanja. Usled napred navedenog došlo je do depresijacije jednih i apresijacije drugih imovinskih i finansijskih kategorija, nerealnog vrednovanja i uopšte „iskrivljenje slike• o stanju imovine i izvora finansiranja privrednih subjekata.

Ukratko, procena vrednosti kapitala  sprovodi se u cilju:
utvrđivanja realne tržišne vrednosti kapitala,
određivanje osnovne vrednosti i raspona vrednosti kapitala za potrebe aukcijske prodaje kapitala u postupku privatizacije,
pripreme za dokapitalizaciju odnosno povećanje osnovnog kapitala;
statusnih promena odnosno spajanja, pripajanja ili deljenja I odvajanja;
utvrđivajne prodajne cene u prodaji pravnih lica u stečajnim postupcima, I slično.

Metode procene kapitala

Pri donošenju odluke o primeni metoda procene, procenjivač ima u vidu pre svega svrhu procene i opredeljuje se za neke od velikog broja raspoloživih metoda. Generalno, one bi se mogle svrstati u prinosne i tržišne.

Prinosne metode u principu na neposredan način vrednuju preduzeće, tako što ocenjuju zarađivačku sposobnost raspoložive kombinacije proizvodnih resursa – opreme, objekata, zaliha, finansijske imovine, radne snage, organizacije, menadžmenta odnosno upravljačke veštine.
Tržišne metode, međutim, vrednuju pojedinačne elemente dekomponovane strukture privrednog subjekta, i utvrđuju vrednost sabiranjem tih veličina (od kojih su obaveze sa negativnim predznakom).
U postupku procene kapitala primenjuju se različite metode, od koji su najčešće:

• Metoda neto imovine (NI);
• Metoda likvidacione vrednosti (LV); i
• Prinosna metoda diskontovanih novčanih tokova (DNT).

Procena vrednosti kapitala je kompleksan postupak proučavanja, ispitivanja, analiziranja i vrednovanja mnoštva faktora koji utiču na vrednost preduzeća. Izbor metoda koji će se primeniti u proceni kapitala svakog konkretnog preduzeća zavisi pre svega od svrhe za koji ta procena služi.
Vrednost preduzeća određuje imovina kojom preduzeće raspolaže, obim i kvalitet izvršenih investicija, dostignuti stepen razvoja (tehnologije), postignuti poslovni rezultati, pozicioniranost na tržištu, kadrovi i menadžment. Na vrednost kapitala takođe utiču i budući razvojni planovi, predvidiva poslovna aktivnost i rezultati koji se od nje očekuju. Zato tržišna vrednost pojedinačnih delova imovine ne može biti jedina mera za formiranje vrednosti preduzeća.
Kombinovanje više metod, koje po pravilu daju različite rezultate, omogućava da predložena vrednost kapitala odrazi istovremeno vrednosti dobijene sa različitih tačaka posmatranja. Ukrštanje rezultata dobijenih po različitim metodama takođe u izvesnoj meri relativizuje neizbežnu subjektivnost procenitelja.