Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, razlučni poverioci sa najmanje 30% obezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna, stečajni poverioci koji imaju namanje 30% neobezbeđenih potraživanja u odnosu na ukupna, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.
U praksi, stečajni dužnik je najčešći podnosilac plana.
Pošto poverioci na prvom stečajnom ročištu prihvate procenu stečajnog upravnika o postojanju mogućnosti reorganizacije, stiču se neophodni uslovi za pristupanje izradi Plana.
Plan reorganizacije se sačinjava u pisanoj formi i on mora imati propisan sadržaj koji pored ostalog uključuje obavezni popis mera i sredstava za njegovu realizaciju, listu poverilaca i njihovu podelu na klase, finansijske projekcije poslovanja i druge neophodne elemente.
Rok sprovođenja Plana ne može biti duži od 5 godina.
Predloženi plan reorganizacije se smatra usvojenim ukoliko ga na posebnom ročištu prihvate sve klase poverilaca, a smatra se usvojenim u jednoj klasi ako za njega glasaju poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u toj klasi.
Usvajanjem Plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja, a sva prava i obaveze poverilaca se definišu isključivo prema njegovim odredbama. Drugim rečima, usvojeni Plan reorganizacije postaje izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja, a njegovim izvršenjem prestaju potraživanja poverilaca utvrđena tim Planom.